 |
CENTRALNI DOM VOJSKE SRBIJE | |
| ISTORIJAT |
|
|
|
Uvidevsi da oficiri Srpske vojske moraju imati pravi kutak za zabavu
i razonodu, mesto okupljanja, srpski knez, kasnije kralj, Aleksandar
Obrenovic je u zelji da prati razvoj evropskih zemalja Austrije, Nemacke
i Rusije, odlucio da u centru Beograda izgradi objekat koji ce biti
steciste mladih oficira Srbije. Posle nepune cetiri godine zavrsena je izgradnja Oficirskog doma. Bilo je to velelepno zdanje i u Beogradu u to vreme nije bilo nijedne takve gradjevine. Upravni odbor beogradskog Oficirskog doma doneo je odluku da se svecano otvaranje uprilici bas na dan rodjenja kralja Aleksandra Obrenovica, 14. avgusta 1895. godine. Na otvaranju je procitan pozdravni telegram kralja Milana iz Lucerna u kojem je, izmedju ostalog, napisao: "Ono malo truda koji sam sebi davao u tom pravcu nije nista drugo do vernost zastavi mojih dedova i tradicionalnoj ljubavi Obrenovica prema vojsci i njenim dicnim i vrlim oficirima ...". Otvarajuci Oficirski dom kralj Aleksandar je rekao: "Zahvalan sam na pozdravu koji mi u ime svih mojih oficira podnosite. Ovaj dom samo je jedan mali dokaz moje trajne i nepokolebljive brige za usavrsavanjem srpske odbrambene snage. Ja ga i predajem mojim dicnim oficirima s kojima cu se i ubuduce, kao i do sada, ponositi, a preporucujem im da u njemu uvek gaje vojnicke vrline, a narocito da u njemu razvijaju druzeljublje." Oficirski dom je od otvaranja pa do Prvog svetskog rata bio steciste oficirskog kora. Tu su organizovani i priredjivani razni susreti, oficirski balovi i ostale aktivnosti. Balkanski ratovi i pocetak Prvog svetskog rata su, ali za kratko, prekinuli rad Oficirskog doma. Sa Srpskom vojskom preko Albanije, ka Krfu, povlacila se i Uprava Oficirskog doma, deleci sudbinu vojnika i naroda. Sa dolaskom u Solun 1917. godine Dom radi kao Srpski oficirski dom. Posle proboja Solunskog fronta prestaje sa radom. U oslobodjenoj otadzbini 1918. godine ponovo se osniva Dom. Osim njega do pocetka Drugog svetskog rata u Beogradu rade i Gardijski dom u Topcideru i Dom vazduhoplovstva u Zemunu. Izmedju dva svetska rata osnivaju se oficirski domovi po svim vecim garnizonima. Ratnicki dom, odnosno Dom JNA, kasnije Centralni dom Vojske Jugoslavije, poceo je da se gradi septembra 1929. godine i njegova izgradnja povezana je sa Kongresom medjunarodne organizacije bivsih boraca FIDAK (Ratnicka asocijacija zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu). Radjen je po projektu arhitekata Zivka Piperskog i Jovana Jovanovica. Od svog nastanka objekat je imao karakter drustvenog doma pa su, odmah posle zavrsetka, u njega useljene mnoge institucije: Udruzenje ratnika i rezervnih oficira, Jadranska straza, Udruzenje dobrovoljaca, Sokolska matica i dr. Arhitekta Piperski zamislio je da u Ratnickom domu bude i vise dvorana za predavanja, zabave, zborove i ostale manifestacije. Bili su projektovani i prostori za muzej, biblioteku i druge namene. Ratnicki dom gradjen je u dva navrata. Prvi deo, koji je obuhvatao celo objekta iz ulice Brace Jugovica, podignut je 1929. i 1930. godine, dok je drugi deo iz ulica Francuske, Simine i Emilijane Josimovic podignut neposredno pred Drugi svetski rat 1939. godine. U vreme Drugog svetskog rata zgrada Ratnickog doma dobija drugu namenu. Avgusta 1941. u zgradu se useljavaju oficiri Gestapoa. Ratnicki dom postaje sediste Gestapoa za Balkan. Posle oslobodjenja Beograda, vec 25. oktobra 1944. godine, Odlukom Vrhovnog staba ponovo je formiran Oficirski klub, koji rad zapocinje u prostorijama starog Oficirskog doma. Klub radi u sastavu propagandnog odeljenja Vrhovnog staba. Prvi Dom Jugoslovenske armije bio je smesten u zgradi starog Oficirskog doma. Tu su se nalazile kancelarije Uprave, prostorije za biblioteku, sale za predavanja, koncerte, priredbe i bioskopske predstave. Za prvog nacelnika Doma postavljen je tada major a kasnije pukovnik JNA prvoborac i akademski slikar Branko Sotra. Zvanicno otvaranje Centalnog doma JA u Beogradu bilo je na prvu godisnjicu Dana pobede nad fasizmom - 8. maja 1946. godine. U prisustvu velikog broja oficira, komandanata armija, narodnih heroja, Dom je otvorio Josip Broz Tito. Od pocetka rada Dom je organizovao prvi armijski slet i prvenstvo Armije u sahu, u kojima je ucestvovalo vise od 100.000 ljudi, i 16 predavanja - 12 iz oblasti aktuelnih politickih zbivanja, jedno iz oblasti kulture, a tri o vojnim temama. Predavanjima je prisustvovalo vise od 15.000 ljudi. U toku godine odrzane su cetiri izlozbe, posvecene NOB a jedna od njih je priredjena i u Parizu, koje je posetilo vise od 20.000 ljudi. Avgusta 1946. godine formiran je Muski vokalni ansambl. Sacinjavali su ga vojnici odabrani iz vojnickih horova i raznih jedinica JA. Hor je imao oko 80 clanova, a dirigent je bio vojni sluzbenik Milan Vlajin. Samo u toku 1946. godine Dom je posetilo vise od 250.000 ljudi. U periodu od osnivanja Centralnog doma JA, 1946. godine, pa do 1992, kroz njega je proslo vise od cetiri miliona ljudi, odrzano je bezbroj koncerata, izlozbi, promocija knjiga, pozorisnih i bioskopskih predstava. Svojim aktivnostima Dom JNA popularisao je slobodarske tradicije, razvijao patriotizam i negovao kulturno stvaralastvo. Bio rasadnik kadrova i iz njegovog jezgra razvili su se mnogi istaknuti rukovodioci, generali, doktori nauka, priznati kulturni i umetnicki poslenici. RAD DOMA U NOVIM USLOVIMA Od 1951. godine naziv Dom JA promenjen je u Dom JNA, a posle raspada SFRJ i konstituisanja Savezne Republike Jugoslavije - 8. decembra 1992. godine preimenuje se u Centralni dom VJ. Za vreme bombardovanja Natoa u Centralnom domu VJ formiran je Pres-centar Vojske Jugoslavije sa zadatkom da objektivnim i pravovremenim informisanjem javnosti u zemlji i svetu pruzi pravu sliku o odbrani nase zemlje. Od 25. marta, zakljucno sa 22. junom 1999. godine, kroz Pres-centar prosla su 2.492 lica, od kojih je 1.517 radilo za inostrane redakcije. Posredstvom Pres-centra u Jugoslaviji su boravili predstavnici 312 redakcija iz celog sveta, a u prostorijama Centralnog doma odrzano je 25 konferencija za novinare i brifinga. |
|
|
